Pancete i vrat
© 2020 KRAS. Sva prava su zadržana.
Suvo soljenje i umerena količina soli
Prilikom izrade suhomesnatih delikatesa Kraševci uvek koristimo samo suvo soljenje i umerenu količinu soli zbog čega su proizvodi po pravilu srazmerno slano-slatki.
45 godina ulaganja u kvalitet
Već 45 godina ulažemo napor da se zaštiti Kraška panceta. Oktobra 1977. godine u Lipici proizvođači kraških suhomesnatih delikatesa (Kras Sežana i MIP Nova Gorica) pokrenuli su inicijativu za zaštitu Kraškog pršuta, Kraškog vrata i prave Kraške pancete. S naglaskom na pravoj Kraškoj panceti proizvođači su hteli da potrošačima skrenu posebnu pažnju na tradiciju sušenja i zrenja pancete na Krasu.
Ponuda panceta i vrata
Vrat i panceta sušeni na Krasu po senzornim svojstvima razlikuju se od vrata i pancete sušene u drugim oblastima. Povoljni klimatski uslovi pružaju željenu dinamiku sušenja i zrenja, što se ogleda u nežnoj teksturi režnja, punoj aromi i intenzivnoj ružičastocrvenoj boji. Posebna pažnja posvećena je razvijanju gastronomske ponude zbog čega su cenjeni kao kulinarski specijaliteti. Uverite se.
Kraška panceta
Tamo gde se blago mediteransko podneblje sreće sa hladnim vazduhom sa kopna, dom je čuvene Kraške pancete sa zaštićenom oznakom geografskog porekla.
Ovaj gastronomski specijalitet ponosi se dugom i bogatom tradicijom o kojoj svedoče i zapisi iz davne 1689. godine. Vekovima su naši preci, polazeći od sopstvenog dragocenog iskustva, razvijali praktična znanja i tehnološke veštine pomoću kojih su pravili sofisticirani proizvod koji danas toliko cenimo. Majstorske veštine koje su se očuvale prenošenjem s kolena na koleno, nadograđene su novom tehnologijom koja doprinosi efikasnijoj i održivoj proizvodnji.
Kraška panceta je jedinstvena. Od slanina koje se proizvode u drugim oblastima razlikuju se po obliku kroja i postupcima izrade. Metoda suvog soljenja kao i sušenje i zrenje bez termičke obrade samo su neki od tehnoloških postupaka koji su neophodni za autentičan režanj ovog vrhunskog kraškog specijaliteta.
Kraški vrat
Meštani sa Krasa ponose se svojom tradicijom sušenja vrata. Nazivaju ga zašinek, zašiunik i ošokolo.
Sušenje vrata zajedno sa vratnim kostima bez omota, jer su ga prvobitno sušili u jednom komadu, bilo je neracionalno i zbog toga su domaćini napustili ovaj način sušenja. Proizvod se tako previše sušio, površina je bila čvrsta i suva, na gornjem sloju mesa često su se stvarale pukotine, a prilikom sečenja moralo je mnogo toga da se odbaci.
Dragocenim komadom vrata počeli su da rukuju štedljivije. Usoljen vrat su pre sušenja stavljali u prirodni omot. U početku je to bila svinjska maramica, a kasnije su počeli da koriste i prirodno crevo.
Spolja su vrat obično povezivali kanapom, što je proizvodu dalo posebno primamljiv izgled.
Drugačije pakovanje, isti kvalitet
Za lakšu pripremu slasnih zalogaja ili upotrebu u kuhinji, svoje suhomesnate proizvode nudimo i u obliku narezaka.
Ostalo iz ponude
